Не желим да одрастем
Уснулим улицама
плешем
дирнем небо
осетим смех.
Пратим сенку,
јурим пољем,
трагам за новим,
волим боје.
Сањам, летим,
стварам, постојим.
Живим, ходам
и када стојим,
гледам Свет,
бео, а шарен.
Презри лепоту,
дотакни мрак,
таман, чемеран.
Отреси со са рамена,
пружи песницу.
Бори се,
речима, покретом,
бори се.
То је живот,
ја нећу да одрастем.
Софија Недељковић III2
Нема коментара:
Постави коментар