СТИСНУТА ПЕСНИЦА

Устаните, драги ученици. Ионако ћете цео живот седети на бироу. Први час посветићемо Србији. Прва лекција – штрајк. Ништа не брините – биће допунске наставе. Што се тиче школства уопште – па, реч је о племенитој идеји: ако вредно радимо, марљиво учимо, затварамо очи пред пропустима одраслих, наших васпитача, вођа и предавача,  доживећемо да једнога дана дигнемо кредит како бисмо своје малишане послали у клупе.

Не оптерећујмо се превише једначинама јер нисмо сви једнаки. Математику ћемо баталити јер ћемо бити у сталном минусу, а када је о хемији реч, ни на њу нећемо трошити време – довољно је има у храни коју једемо.

Обратимо пажњу на лица наших другара. Можда се међу њима крије неки нови министар или посланица, коју ћемо у једном тренутку замолити да нам нађе посао у државној фирми.

Што се ликовног тиче, за црни квадрат и не треба много талента. То је тунел кроз који ћемо пролазити у колони по један.

Неки Ђорђе постаће Џорџ, а Урош Рос, онда када се буду одселили на Нови Зеланд, заувек

.

Међутим, постоји и опција да се остане овде. Па не можемо ваљда сви да одемо. Пера, који је сањао да постане уметнички фотограф, фоткаће венчања и дечије рођендане, а Славица, она што је писала најлепше писмене задатке, савршено ће срочити пет хиљада триста двадесет једно мотивационо писмо и приложити га уз свој CV који нико неће да прочита.

Физичко? Мало ћемо се истезати до следеће плате, увежбавати чучњеве под теретом дугова,  а онда – спринт јер: баба је примила пензију!

Устаните, драги ученици. Ма није све баш толико црно као што изгледа. Али је лакше када се подели са неким.

Спасојевић Радмила 2/6