среда, 21. децембар 2011.
понедељак, 28. новембар 2011.
17. Festival autorskog filma
Od 30. novembra do 5 decembra, u 7 sala (DKC, Kolosej, Kinoteka, Dom kulture Studentski grad, Dom omladine (3 sle)) održaće se 17. po redu Festival autorskog filma. Jedinstvena prilika da u našim bioskopima pogledate neke drugačije filmove od onih koji se daju na redovnom repertoaru. Naime dok većina filmova koje imamo priliku da gledamo po našim bioskopima tretiraju film isključivo kao zabavu ili sredstvo za zaradu, autorski filmovi prilaze filmu kao umetničkom delu i polod su autorove potrebe da se izrazi, podigne svoj glas ili podeli sa publikom svoje vidjenje sveta i života. To ne znači da autorski filmovi nisu zabavni naprotiv u glavnom su mnogo zanimljiviji, interesantniji, pametniji pa samim tim i zabavniji od većine filmova koji nam se svakodnevno serviraju preko bioskopskog platna. Dobri primeri za ovo su filmovi Kventina Tarantina, Martina Skorcezea, Tima Bartona, Terija Gilijama, Dejvida Finčera, Darena Aronovskog... Takodje ovaj festival predstavlja i priliku da se upoznate i sa filmovima manje poznatih kinematografija kao što su iranska, izraelska, argentinska, mađarska, švedska, grčka, turska, belgijska.. Ako se pitate zašto biste u opšte želeli da pogledate jedan iranski ili mađarski film samo se setite koliko bi se prijatno iznenadio neki vaš vršnjak iz npr. Amerike kada bi pogledao neke od naših najboljih fiolmova.
Program je bogat ima dovoljno projekcija po celom gradu i u svim terminima, nisam imao priliku da pogledam ni jedan od filmova ali ovako "na slepo" mogu da preporučim par favorita ovogodišnjeg izdanja FAF:
Iranski "Razvod: Nader i Simin",
reditelja Ašgara Farhadija, nagrađeno u Berlinu sa dve glavne nagrade –
priznanjem za najbolji film i priznanjem za najbolja glumačka
ostvarenja kako muškoj, tako i ženskoj glumačkoj ekipi filma, "Faust" reditelja Aleksandra Sokurova, dobitnik "Zlatnog lava" na ovogodišnjem festivalu u Veneciji, "Sram" reditelja Stiva Mekvina, čiji je glavni glumac, Majkl Fasbender, u Veneciji nagrađen priznanjem za najbolju mušku ulogu, "Bilo jednom u Anadoliji" Nurija Bilge Džejlana, dobitnik Gran prija na festivalu u Kan, "Akacije"argentinskog reditelja Pabla
Đorđelija dobitnik kanske
nagrade za najbolji debitantski film, priznanja "Zlatna kamera", "Tiranosaurus" reditelja Padija Konsidina dobitnik nagrade za režiju
na najpoznatijem američkom nezavisnom festivalu u Sandensu,"Elena" ruskog reditelja Andreja Zvjaginceva čiji je predhodni film "Povratak" jedan od mojih omiljenih filmova, kao i prvo 3D ostvarenje kultnog reditelja Vima Vendersa – "Pina 3D"
Više informacija o festivalu možete naći na http://www.faf.rs
уторак, 15. новембар 2011.
Stranac
Pošto se ovih dana iz lektire radi Stranac Albera Kamija čini mi se da bi ova najava mogla da bude zanimljiva:
u Teatru Levo (Resavska 11), 25.11. (petak), u 21h, predstava Stranac, po raomanu: Albera Kamija, adaptacija i režija: Nenad Purić, Merso (i ostali): Zoran Vasiljević.Cena karte 200 dinara.
Evo i najave sa sajta:
"Liku riknula keva, on otiš'o na plažu, naš'o ribu, kresn'o je, a posle rokn'o Arapina, pa i njega zveknuli."
Kratko, iznenadno, munjevito, naizgled povezano, pa čak i
logično. A uistinu, paradoksalno i besmisleno, apsurdno do smeha. Ili do
bola, svejedno.
Sadržaj ovog kratkog romana baš ništa ne svedoči o njegovim pravim namerama, razlozima, pobudama. A najmanje o idejama.
Šta je, bre, taj Kami hteo da kaže?! Da život po sopstvenoj meri i ličnim pravilima nije moguć?
Da je naše bitisanje skup nepovezanih trenutaka, slučajnih događaja i usputnih osećaja?
Da smo sami, najusamljeniji u svemu što je stvarno važno i prepušteni na volju društvu, koje se, obavezno i uvek, pojavljuje kao dželat – moralni i, naročito, fizički? Verovatno, sve to zajedno.
Da je naše bitisanje skup nepovezanih trenutaka, slučajnih događaja i usputnih osećaja?
Da smo sami, najusamljeniji u svemu što je stvarno važno i prepušteni na volju društvu, koje se, obavezno i uvek, pojavljuje kao dželat – moralni i, naročito, fizički? Verovatno, sve to zajedno.
Više informacija o ovoj i ostalim predstavama Teatra Levo možete naći na:
http://www.facebook.com/pages/Teatar-Levo/49411934342?sk=wall&filter=12
недеља, 13. новембар 2011.
Гримасе по ваздуху-из ђачких писмених задатака
Занимљиви примери из писмених састава. Прикупио их је, иначе, један професор који је дуго година радио у Бањалуци, Младеновцу... Објавио их је у књизи која се зове "Гримасе по ваздуху". Предговор за њу написао је Владимир Булатовић Виб. Књигу можете да читате у библиотеци школе.
Можда би ми живот био занимљивији да се нисам родио.
Разговарају двојица мене.
Моја душа, то је сивило зоре пред свануће дана који неће сванути.
Кад бих био птица, пењао бих се на овце и са њих чупао вуну да би гнездо било што угодније.
Тишина ми проби уши.
Свако воли некога ко не воли њега.
Стојим и посматрам нешто што не могу никада видети.
Дете заплаче кад се роди можда зато да би почело да живи.
Након месец дана дошао је кући са операције. Извадили су му више од пола организма.
Пет хиљада тисућа.
Младе године провела је у најлепшем свом животу.
Па нека их нека раде кад немају другога посла.
Скоро су сви били крај радија и слушали резултат са земљотреса.
То је било дете које нема родитеља и не зна да ли их је уопште имао.
Погледом сам покушавала да откријем оно што мој пас лаје.
Вода човеку служи за изградњу организма а ракија напротив.
Ласта прави разне гримасе по ваздуху.
Али радом и делом може се свему стати ногом за врат.
У то време писала сам један дневник о мојој биографији у животу.
Узео сам пушку, напунио је оружјем.
Горе на истоку.
Скочих у реку да помогнем рибама.
Иако је било лето тресао сам се од страха.
А то би у нама пробудило заспалост и умрлост.
Љубав то је нешто теоретски неречиво.
Били су мртви, али срећни.
Док снег тумара по залуталој шуми као Ивица и Марица.
Прсти се налазе са спољашње стране организма.
Оне нису све корисне, премда има и корисних и штетних птица.
Морали су да закољу цело јагње.
По сувом влажном лишћу...
Сва моја туговања и страх везана су за пут до школе, а радост и срећа за назад.
"Уозбиљи се, сине, сада улазиш у живот!" А ја већ осамнаест година у животу.
Ако дрво падне у шуми, а нико га није чуо, поставља се питање да ли оно уопште прави буку?
А зашто бог није створио себе?
Понекад си, животе, тужан, не живи ти се више.
Боље је и живети него не бити жив.
Живети, по мом мишљењу, је остварење највеће жеље свих нерођених.
Цвет жуто-зелене-плаво-црвене-љубичасто-беле боје.
Дуга пуна шарених боја.
Колико има птица, зечева, мишева, веверица и других живих људи у шуми.
Људи личе један на другог и по томе што су сви различити.
Можда је убијени у убици убио човека.
Једнога дана кад бескрај добије границе.
Сунце буди из зимског сна медведе, црве и друге опасне животиње.
Радно време сунца.
Сунце је бацало своје паралелне геометријске зраке.
У једном датом тренутку ударио ме по глави.
Немам удела у свом животу.
Око мене рај а ја у паклу.
И све у свему не бих моју главу са неким па чак ни са ким мењала за другу.
Пао је не верујући да је већ мртав.
Његов живот био је пун борби између самога себе.
И живео је све до своје крајње смрти.
Касније се монолог претворио у свађу.
Неки нису дошли на заседање, јер су наишли на непријатељску заседу.
Данас сваки човек у нашој земљи очекује са нестрпљењем 29. новембар јер се тога дана не ради два дана.
Вук Ст. Караџић морао је да се бори не само на перу већ и са полицијом.
Бора Станковић као да је имао на челу једну бору.
Алекса Шантић рекао је све од А до Ш.
Незадовољан ондашњом садашњицом.
Жалећи због своје ране смрти.
Нек ме срећа послужи па шта буде.
Кад је постао свестан свега, пао је у несвест.
Сата се не тиче колико је сати.
Можда би ми живот био занимљивији да се нисам родио.
Разговарају двојица мене.
Моја душа, то је сивило зоре пред свануће дана који неће сванути.
Кад бих био птица, пењао бих се на овце и са њих чупао вуну да би гнездо било што угодније.
Тишина ми проби уши.
Свако воли некога ко не воли њега.
Стојим и посматрам нешто што не могу никада видети.
Дете заплаче кад се роди можда зато да би почело да живи.
Након месец дана дошао је кући са операције. Извадили су му више од пола организма.
Пет хиљада тисућа.
Младе године провела је у најлепшем свом животу.
Па нека их нека раде кад немају другога посла.
Скоро су сви били крај радија и слушали резултат са земљотреса.
То је било дете које нема родитеља и не зна да ли их је уопште имао.
Погледом сам покушавала да откријем оно што мој пас лаје.
Вода човеку служи за изградњу организма а ракија напротив.
Ласта прави разне гримасе по ваздуху.
Али радом и делом може се свему стати ногом за врат.
У то време писала сам један дневник о мојој биографији у животу.
Узео сам пушку, напунио је оружјем.
Горе на истоку.
Скочих у реку да помогнем рибама.
Иако је било лето тресао сам се од страха.
А то би у нама пробудило заспалост и умрлост.
Љубав то је нешто теоретски неречиво.
Били су мртви, али срећни.
Док снег тумара по залуталој шуми као Ивица и Марица.
Прсти се налазе са спољашње стране организма.
Оне нису све корисне, премда има и корисних и штетних птица.
Морали су да закољу цело јагње.
По сувом влажном лишћу...
Сва моја туговања и страх везана су за пут до школе, а радост и срећа за назад.
"Уозбиљи се, сине, сада улазиш у живот!" А ја већ осамнаест година у животу.
Ако дрво падне у шуми, а нико га није чуо, поставља се питање да ли оно уопште прави буку?
А зашто бог није створио себе?
Понекад си, животе, тужан, не живи ти се више.
Боље је и живети него не бити жив.
Живети, по мом мишљењу, је остварење највеће жеље свих нерођених.
Цвет жуто-зелене-плаво-црвене-љубичасто-беле боје.
Дуга пуна шарених боја.
Колико има птица, зечева, мишева, веверица и других живих људи у шуми.
Људи личе један на другог и по томе што су сви различити.
Можда је убијени у убици убио човека.
Једнога дана кад бескрај добије границе.
Сунце буди из зимског сна медведе, црве и друге опасне животиње.
Радно време сунца.
Сунце је бацало своје паралелне геометријске зраке.
У једном датом тренутку ударио ме по глави.
Немам удела у свом животу.
Око мене рај а ја у паклу.
И све у свему не бих моју главу са неким па чак ни са ким мењала за другу.
Пао је не верујући да је већ мртав.
Његов живот био је пун борби између самога себе.
И живео је све до своје крајње смрти.
Касније се монолог претворио у свађу.
Неки нису дошли на заседање, јер су наишли на непријатељску заседу.
Данас сваки човек у нашој земљи очекује са нестрпљењем 29. новембар јер се тога дана не ради два дана.
Вук Ст. Караџић морао је да се бори не само на перу већ и са полицијом.
Бора Станковић као да је имао на челу једну бору.
Алекса Шантић рекао је све од А до Ш.
Незадовољан ондашњом садашњицом.
Жалећи због своје ране смрти.
Нек ме срећа послужи па шта буде.
Кад је постао свестан свега, пао је у несвест.
Сата се не тиче колико је сати.
понедељак, 7. новембар 2011.
Kamp angažovanog i dokumentarnog filma
Mesto:
Beograd , Srbija
Trajanje:
9-23.1.2012.
Opšte informacije:
Filmski festival
Slobodna zona iz Beograda, u saradnji sa "Fade in" produkcijom iz
Zagreba, organizovaće tokom 2012. godine Kamp angažovanog i
dokumentarnog filma Slobodna zona junior, namenjenog srednjoškolkama i
srednjoškolcima iz regije - Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine,
Makedonije, Crne Gore i Srbije. Prijave za učestvovanje se primaju do
15. novembra.
Kroz interkulturnu kreativnu razmenu polaznici će imati priliku da
razviju scenarije za dokumentarni film uz pomoć profesionalaca iz sveta
filma, a najbolji od polaznika će dobiti šansu da snimi svoje prvo
filmsko ostvarenje.
Kamp, smeštaj, prevoz, cela edukacija, kao i produkcija pobedničkih
filmova, je o trošku organizatora i potpuno je besplatan za polaznike.
Kamp je podeljen u dva segmenta. Prvi, dvonedeljni, održava se od 9.
do 23. januara 2012. godine. Tokom prvog dela kampa, polaznici će imati
priliku da steknu znanja i veštine u vezi sa pisanjem scenarija /
dramaturgijom, strukturom filma, montažom, kamerom, zvukom kao i sa
istorijatom i karakteristikama dokumentarnog filma, ali i da se susretnu
sa rediteljima i producentima angažovanih dokumentarnih filmova.
Drugi, sedmodnevni, segment održaće se u vreme proletnjih praznika
2012.godine. Na drugom delu polaznici će raditi na formulaciji svojih
ideja za filmske scenarije. Uz predavanja o peachingu, te vežbe u
predstavljanju svojih ideja, pripremiće se za peaching pred žirijem
sastavljenim od predstavnika najprestižnijih regionalnih producentskih
kuća i medija, kao i potencijanih donatora. Članovi žirija izabraće tri
najbolja scenarija, čiji će mladi autori dobiti priliku da snime svoje
prve dokumentarne filmove.
Način konkurisanja:
Svi zainteresovani
treba uz svoju prijavu (osobne podatke, kontakt) na Fade In-ovu e-mail
adresu da pošalju ukratko ideju za svoj film koju će razvijati na kampu:
e-mail: fadein@fadein.hr ili koordinatorki Željki Kovačević na adresu minjamitra@gmail.com
Rok za konkurisanje:
15.11.2011.
среда, 2. новембар 2011.
Нове књиге у библиотеци
"Илуминати и Сионски приорат", Масимо Интровиње. Аутор је познати стручњак за тајна друштва и нове религиозне покрете. У овој књизи читаоцима нуди истину о тајним друштвима Илуминати и Сионски приорат, откривајући бројне детаље о њиховој историји и противуречностима која их прате.
Занимљива комбинација жанрова: крими романа, хорор приче и научне фантастике - књига Џона Бранера "Дела времена".
Тврдоглавост је детективку Варшавски увалила у велике невоље. Кућа јој је предвиђена за рушење и она постаје подстанар у згради са бучним и застрашујуће празним ходницима. У подруму открива жену бескућника са троје деце, али пре него што успе да их спасе, они нестају. Још горе, постаје умешана у убиство... Роман Саре Паретски "Поглед кроз тунел".
"Вама је осамнаест година... ви морате имати љубавне снове, љубавне жеље. Можда су они такви да их се бојите. Не бојте се! Они су оно најбоље што имате!", из књиге "Срећан је ко уме да воли", немачког писца Хермана Хесеа.
Нов глас у жанру трилера свакако је онај писца Крејга Расела. У библиотеци школе можеш да погледаш његов роман "Крвави орао".
О агресивности, страховима, поремећајима понашања изазваним дрогама, о психосоматици... у књизи "Одабрана поглавља из психијатрије", проф. др Димитрије Миловановић.
Милан Андријевић, млади песник и студент друге године Права, трагично је погинуо 2001. у дискотеци "Roof" у Скадарлији. Полицијски извештај гласи - несрећан случај, иако није извршен увиђај на лицу места. Прочитај његову књигу "Нешто као blues".
четвртак, 27. октобар 2011.
"Na točkovima umetnosti" -crteži učenika Luke Stanojevića u biblioteci
Luka
A. Stanojević ( rođen 24. Marta 1993. godine u Beogradu) je maturant XV
beogradske gimnazije, društveno jezičkog smera. Autor je brojnih crteža,
fotografija, slika i maketa čija se tematika formom i sadržajem uglavnom
vezivala za automobilizam.
Od
najranijih dana, Luka Stanojević, među prijateljima poznatiji kao Willie,
iskazivao je veliko interesovanje za automobile, kamione, mašine i
motorizaciju. Kombinacija tog interesovanja sa večitom težnjom ka estetici i
likovnosti, kao i kreativnom energijom, rezultirala je velikim brojem radova,
ali i priznanja i nagrada.
Među
ostalima, izdvajaju se nagrade na konkursima revija SAT PLUS, VELIKI TOČKOVI i
VRELE GUME, vezanih za dizajn i istoriju automobila, kao i za bezbednost
saobraćaja. Serija crteža automobila marke Ševrolet u autorstvu Luke
Stanojevića upotrebljena je u propagandne svrhe na štandu uvoznika ove marke na
sajmu automobila u Beogradu 2011. godine. Takođe, Lukini crteži automobila
Šaron Landovej iz 1908. (nacrtan 2001. godine, a muzeju poklonjen na dan
otvaranja 2003.) i Babs Lend Spid Rikorder
(nacrtan 2006. godine) nalaze se u prostorijama beogradskog muzeja
automobila Moderna garaža u ulici
Majke Jevrosime 30. Od 2005. Godine, kao dopisni konsultant u razvojnom timu
zemunskog Ikarbusa, Luka Stanojević je izradio brojne skice i idejna rešenja,
od kojih su neka, zahvaljujući, sada već bivšem direktoru Ikarbusa, Srećku
Nijemčeviću, i uzeta u razmatranje pri konstruisanju gradskog midibusa Ikarbus
IK107 i redizajniranju uveliko
zastarelog modela Ikarbus IK103, sa kojima se redovno srećemo u beogradskom
gradskom prevozu. Makete automobila Bugati Tip 57 Atlantik i Gorki Avtomoblinji
Zavod – Volga 21 kabrio ili tzv. Paradka nalaze
se u prostorijama firme HAKOs, vodeće firme za restauracije starovremenskih
automobila na Balkanu. Takođe, u prostorijama beogradskog Gradskog Saobraćajnog
Preduzeća nalazi se Lukin crtež autobusa Lejland Roudmaster Siti iz 1961.
godine.
U
okviru emisije Živeti sa... 2009.
Godine je na RTV Stodio B prikazan jedan broj radova Luke Stanojevića – Kadilak
Elvisa Prislija, Ford V8 Boni i Klajda, turski Devrim, Staljinova limuzina ZIS
110, ali i maketa automobila Tašamobil
Živster (posvećen Tamari Živanić, dragoj prijateljici, odakle i ime),
svojevrsna replika automobila iz zlatnih tridesetih, koji je od ideje do
realizacije bio u potpunosti Lukin koncept.
Jedan
mali deo svojih radova Luka Stanojević je izložio na internet stranicama www.cardrawings.net
(crteži) i www.autobusi.net
(obrade vozila u Photoshopu).
Isto
tako, Luka je jedan od pokretača kampanje za spas najstarijeg beogradskog
trolejbusa, ZIU-9 iz 1979. godine od
sudbine starog gvožđa, ali i kampanja za zabranu puštanja u etar spotova za
pesme Savršeni par Milice Majstorović
i Šefica podzemlja Dunje Ilić, u
kojima se na svojevrstan način propagira uništavanje oldtajmera, koji su deo
našeg kulturno –tehničkog nasleđa.
Izložba je posvećena svima onima koji automobil vide
kao više od tehničke naprave za prevoz od tačke A do tačke B.
среда, 26. октобар 2011.
20 godina rada škole
Kratki film napravljen povodom proslave jubileja 20 godina postojanja gimnazije, napravljen od fotografija iz svih razdoblja rada škole. Pogledajta kako je sve izgledalo nekad ili pokušajte da nadjete sebe na nekoj od slika:
2o godina XV beogradske gimnazije from DeNobis on Vimeo.
2o godina XV beogradske gimnazije from DeNobis on Vimeo.
уторак, 25. октобар 2011.
Kako su me ukrali Nemci?
Nova preporuka za bioskop / Novi film Miloša Radivojevića Kako su me ukrali Nemci.
Nemojte propustiti.
Nemojte propustiti.
уторак, 18. октобар 2011.
Међу нама
И ове године професорка ликовног Весна Дејановић, показала је изузетан ангажман на пољу уметничког
рада.
Учествовала је на изложби ФОРМАТ МАЛИ са сликом „Композиција са преплетима“
– комбинована техника – која је, иначе, гостовала и гостоваће у 20 градова
Србије током 2011. године преко Арт центра.
„Традиционално
и модерно“ је још једна изложба на којој је излагала свој рад. Реч је о слици
„Заувек“ – акрил на платну. Изложба је била у Галерији 73
у априлу ове године.
Током маја
излагала је у Музеју примењених уметности са радом „Фрагменти“ – комбинована
техника.
Тренутно су у току су још две изложбе на којима можете видети њене радове.
У Арт центру, Краља Петра 71а, отворена је изложба "Релно-надреално" где је изожила слику "Ноћ", акрил на платну. Изложба траје до 29. октобра.
У галерији Сингидунум, Кнез михајлова 40, можете видети Веснин рад "Композиција", акрил на платну. Ова Годишња изложба сликарско-графичке секције траје током октобра.
Пријавите се на:
Постови (Atom)

