Академија за уметност и консервацију, Саборна црква и црква Ружица

12. априла 2013. године, после часова и после исцрпљујућег  финала у хуманитарном фудбалском турниру, неколицина матураната 15. београдске гимназије, обишла је неке знаменитости СПЦ-а у организацији и пратњи професора Славише Костића и Зоране Матићевић.

Најпре смо посетили Саборну цркву, задужбину Обреновића, која је грађена по узору на Саборну цркву у Сремским Карловцима.

У Саборној Цркви данас се чувају мошти: Светог и праведног кнеза Стефана Штиљановића, део моштију Светог кнеза Лазара и честице моштију Светог Јована Шангајског и Санфранцисканског.

Скоро пола века у Саборној цркви чуване су и мошти Светог мученика кнеза Лазара косовског. У Саборну цркву мошти Светог кнеза Лазара пренете су из манастира Врдник, одакле су их Срби, бежећи испред усташког терора, заједно са моштима цара Уроша и кнеза Стефана, пренели у Београд.  Приликом прославе шестогодишњице Косовске битке,  1989. године,  мошти светог кнеза Лазара пренете су у манастир Раваницу,  где и данас почивају.  У Саборној цркви се чува део његових моштију у посебном кивоту.

Уз јужни вид цркве, уз саму припрату налази се гробница кнеза Милоша, који је  1860. године. сахрањен  у Саборној цркви. У гробници кнеза Милоша сахрањен је и његов син Михаило Обреновић ,  после убиства у Кошутњаку, 29. маја 1968. године. Надгробни споменик кнезу Михаилу, који се састоји од постоља, саркофага и бронзане статуе Светог арханђела Михаила, подигла је кнегиња Јулија. Гробнице Митрополита Михаила, Митрополита Инокентија и Патријарха Викентија налазе се уз северни зид, цркве преко пута гробнице кнеза Милоша и Михајла Обреновића. 

Гробница  патријарха Гаврила  налази се уз јужни зид припрате, десно од надгобног споменика кнеза Михајла.
Гробови Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића налазе се споља, у црквеној порти. Испред главног портала са леве стране је гроб Вука Караџића, а са десне стране Доситеја Обрадовића.

Следећа тачка посете је била  Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, основана 1993.године,  образовна институција која ради под окриљем наше помесне Цркве и као таква има посебну службу – да се бави пословима који су на корист Цркве, али и да унапређује савремену српску културу.

Тако, професори са студентима раде на свим пољима црквене уметности: Фрескопис,  Иконопис,  Мозаик и Обнова (консервација) икона. Студената ове академије има око двадесетак.

Након академије, која се практично налази на Косанчићевом венцу,  прошетали смо до Богородична црква Ружице, испод Зиндан-капије. У доба деспота Стефана Лазаревића постојала је стара црква истог имена, коју су Турци при освајању Београда 1521. године порушили.

Садашња црква била је у 18. веку барутни магацин, који је касније претворен у војну цркву. лустери ове цркве  окружени су чаурама метака и војним сабљама.

По народном предању,  сестре Ружица, Марица и Цвета на простору београдске тврђаве подигле по једну цркву које би служиле као њихове задужбине, и назвале су их својим именом.

Ово је  најстарија београдска црква.

                                                         Зорана Матићевић