НАШЕ МАЛО ПУТОВАЊЦЕ У ПЕТНИЦУ

18.новембра 2014-те године, нас двадесет, „најбољих и најдаровитијих ученика из области биологије“ , како би наши професори рекли, у њиховој пратњи и пратњи педагога школе, отишли смо у Истраживачку станицу Петница. Школа се прикључила пројекту „Научни дани у Петници“ и опредила за програм „Меримо електричне импулсе у живом нервном влакну“.       

Рани јутарњи часови и тмурно време нису утицали на одлично расположење нас путника. Атмосфера је била као када се иде на екскурзију. Неки спавају, неки певају, а остали су насмејани и окупирани занимљивим разговорима. Имали смо и пар младих, „ слепих путника“, двојицу дечака, децу нашег педагога. Иако су млађи, одлично су се уклопили у наше друштво, забављали се и уживали са нама. Међу нама је био и Јован Трапарић, ученик  IV-4, који је више пута био у Петници и који је своје утиске радо поделио са нама.

Слушали смо много прича и туђих утисака о Петници, али искрено, нисмо очекивали, а ни замишљали овако велики, опремљен, савремени комплекс, окружен прелепом природом. Природу, додуше, нисмо обишли, иако смо желели, због лошег времена, али зато смо имали прилику да више времена проведемо у библиотеци. Библиотека им је огромна, опремљена књигама из области биологије, географије, медицине, геологије, хемије.. као и веома савременим рачунарима- за свакога по нешто. Свима нам се много свидела и сложили смо се да одатле не бисмо излазили. На свакој паузи коју смо имали, враћали смо се тамо и уживали у књигама.

Слушали смо предавање о електричним импулсима. Ова тема нас је заинтересовала и сви смо активно учествовали, а девојка која је држала предавање радо је одговарала на наша питања. Такође, неки од нас су први пут ушли у лабораторију. Све нам је било интересантно и имали смо толико питања, али и пре него што смо стигли да их поставимо, одговорили су на њих у следећем предавању о лабораторијском материјалу, стерилисању и понашању у лабораторији.

Одређивали смо и крвне групе. Крв са места злочина и крв осумњичених, а ми смо ти који треба да нађемо истоветност. Коначно смо осетили блискост са ликовима из криминалистичких серија.

Неки су се подсетили на студентске дане- како је после дуго времена бити у лабораторији и јести у мензи, а неки видели како ће им у скоријој будућности бити.

Желимо да се захвалимо нашим професорима, педагогу и директору школе што су нам омогућили да доживимо једно овакво искуство које нам много значи, и веома смо почаствовани што смо били део ове групе.

                                                                                                                     

И верујте,

КО ЈЕДНОМ ОДЕ У ПЕТНИЦУ, УВЕК ЋЕ ЖЕЛЕТИ ТАМО ДА СЕ ВРАТИ!

                         

Емилија Бугарчић 3/2