Додатни материјал за часове психологије за моје ученике, али и остале....
Не треба бити посебно мудар да би се закључило да на развој личности утичу, како гени које добијамо наслеђем од родитеља и других предака, тако и окружење у ком одрастамо. Не мање важан фактор је и лична активност на саморазвоју који постаје веома важан од адолесценције надаље.
Али, шта би се десило уколико би утицај средине, у оној форми која је пожељна, сасвим изостао? Уколико би, на пример, током одрастања у потпуности изостао утицај људског фактора на одрастање (родитеља и осталих у окружењу)? Да ли би се развили потенцијали генима дати? Наравно да би експеримент тог типа био незамислив у етичком погледу, али живот је, на жалост, обезбедио прилично сурове, природне експерименте из којих можемо много научити. Још од 18. века па до данас познато је неколико случајева дивље деце коју су одгајале животиње, попут Тарзана. У моменту када су нађена, деца су била различитог узраста и одмах се кренуло са процесом социјализације, учења различитих вештина и развијања способности. Успех је био различит и зависио је од узраста у ком је дете нађено. У свим случајевима јасно је да је недостатак ране стимулације и одсуство вежбања различитих способности у њиховом критичном периоду (времену када је идеално вежбати неку способност), оставило неизбрисив траг. Немогућност да се способности накнадно вежбају последица је другачијег формирања мождане масе и изостанка свих оних синапси које би се створиле да је учење било заступљено у мери у којој је то потребно и нормално.
Следећа два филма, један краћи, други у трајању од 45 минута, говоре врло сликовито о случајевима неколико дивље деце. На питања типа:
- Mоже ли се надокнадити пропуштено? и
- Да ли су нам гени довољни за развој потенцијала?
дају јасан одговор.
Погледајте и размислите да ли чините све да своје, генетски дате, потенцијале развијате у довољној мери!
Нема коментара:
Постави коментар