17. Festival autorskog filma

Od 30. novembra do 5 decembra, u 7 sala (DKC, Kolosej, Kinoteka, Dom kulture Studentski grad, Dom omladine (3 sle)) održaće se 17. po redu Festival autorskog filma. Jedinstvena prilika da u našim bioskopima pogledate neke drugačije filmove od onih koji se daju na redovnom repertoaru. Naime dok većina filmova koje imamo priliku da gledamo po našim bioskopima tretiraju film isključivo kao zabavu ili sredstvo za zaradu, autorski filmovi prilaze filmu kao umetničkom delu i polod su autorove potrebe da se izrazi, podigne svoj glas ili podeli sa publikom svoje vidjenje sveta i života. To ne znači da autorski filmovi nisu zabavni naprotiv u glavnom su mnogo zanimljiviji, interesantniji, pametniji pa samim tim i zabavniji od većine filmova koji nam se svakodnevno serviraju preko bioskopskog platna. Dobri primeri za ovo su filmovi Kventina Tarantina, Martina Skorcezea, Tima Bartona, Terija Gilijama, Dejvida Finčera, Darena Aronovskog... Takodje ovaj festival predstavlja i priliku da se upoznate i sa filmovima manje poznatih kinematografija kao što su iranska, izraelska, argentinska, mađarska, švedska, grčka, turska, belgijska.. Ako se pitate zašto biste u opšte želeli da pogledate jedan iranski ili mađarski film samo se setite koliko bi se prijatno iznenadio neki vaš vršnjak iz npr. Amerike kada bi pogledao neke od naših najboljih fiolmova.

Program je bogat ima dovoljno projekcija po celom gradu i u svim terminima, nisam imao priliku da pogledam ni jedan od filmova ali ovako "na slepo" mogu da preporučim par favorita ovogodišnjeg izdanja FAF:

Iranski "Razvod: Nader i Simin", reditelja Ašgara Farhadija, nagrađeno u Berlinu sa dve glavne nagrade – priznanjem za najbolji film i priznanjem za najbolja glumačka ostvarenja kako muškoj, tako i ženskoj glumačkoj ekipi filma, "Faust" reditelja Aleksandra Sokurova, dobitnik "Zlatnog lava" na ovogodišnjem festivalu u Veneciji, "Sram" reditelja Stiva Mekvina, čiji je glavni glumac, Majkl Fasbender, u Veneciji nagrađen priznanjem za najbolju mušku ulogu, "Bilo jednom u Anadoliji" Nurija Bilge Džejlana, dobitnik Gran prija na festivalu u Kan, "Akacije"argentinskog reditelja Pabla Đorđelija dobitnik kanske nagrade za najbolji debitantski film, priznanja "Zlatna kamera", "Tiranosaurus" reditelja Padija Konsidina dobitnik nagrade za režiju na najpoznatijem američkom nezavisnom festivalu u Sandensu,"Elena" ruskog reditelja Andreja Zvjaginceva čiji je predhodni film "Povratak" jedan od mojih omiljenih filmova, kao i prvo 3D ostvarenje kultnog reditelja Vima Vendersa – "Pina 3D"

Više informacija o festivalu možete naći na http://www.faf.rs 

Stranac

Pošto se ovih dana iz lektire radi Stranac Albera Kamija čini mi se da bi ova najava mogla da bude zanimljiva: 

u Teatru Levo (Resavska 11), 25.11. (petak), u 21h, predstava Stranac, po raomanu: Albera Kamija, adaptacija i režija: Nenad Purić, Merso (i ostali): Zoran Vasiljević.Cena karte 200 dinara.

Evo i najave sa sajta:

"Liku riknula keva, on otiš'o na plažu, naš'o ribu, kresn'o je, a posle rokn'o Arapina, pa i njega zveknuli." 

Kratko, iznenadno, munjevito, naizgled povezano, pa čak i logično. A uistinu, paradoksalno i besmisleno, apsurdno do smeha. Ili do bola, svejedno.

Sadržaj ovog kratkog romana baš ništa ne svedoči o njegovim pravim namerama, razlozima, pobudama. A najmanje o idejama.

Šta je, bre, taj Kami hteo da kaže?! Da život po sopstvenoj meri i ličnim pravilima nije moguć?
Da je naše bitisanje skup nepovezanih trenutaka, slučajnih događaja i usputnih osećaja?
Da smo sami, najusamljeniji u svemu što je stvarno važno i prepušteni na volju društvu, koje se, obavezno i uvek, pojavljuje kao dželat – moralni i, naročito, fizički? Verovatno, sve to zajedno.

Više informacija o ovoj i ostalim predstavama Teatra  Levo možete naći na:

http://www.facebook.com/pages/Teatar-Levo/49411934342?sk=wall&filter=12

Гримасе по ваздуху-из ђачких писмених задатака

Занимљиви примери из писмених састава. Прикупио их је, иначе, један професор који је дуго година радио у Бањалуци, Младеновцу... Објавио их је у књизи која се зове "Гримасе по ваздуху". Предговор за њу написао је Владимир Булатовић Виб. Књигу можете да читате у библиотеци школе.




Можда би ми живот био занимљивији да се нисам родио.


Разговарају двојица мене.


Моја душа, то је сивило зоре пред свануће дана који неће сванути.


Кад бих био птица, пењао бих се на овце и са њих чупао вуну да би гнездо било што угодније.


Тишина ми проби уши.


Свако воли некога ко не воли њега.


Стојим и посматрам нешто што не могу никада видети.


Дете заплаче кад се роди можда зато да би почело да живи.


Након месец дана дошао је кући са операције. Извадили су му више од пола организма.


Пет хиљада тисућа.

Младе године провела је у најлепшем свом животу.


Па нека их нека раде кад немају другога посла.


Скоро су сви били крај радија и слушали резултат са земљотреса.


То је било дете које нема родитеља и не зна да ли их је уопште имао.


Погледом сам покушавала да откријем оно што мој пас лаје.

Вода човеку служи за изградњу организма а ракија напротив.


Ласта прави разне гримасе по ваздуху.


Али радом и делом може се свему стати ногом за врат.


У то време писала сам један дневник о мојој биографији у животу.


Узео сам пушку, напунио је оружјем.

Горе на истоку.


Скочих у реку да помогнем рибама.


Иако је било лето тресао сам се од страха.


А то би у нама пробудило заспалост и умрлост.


Љубав то је нешто теоретски неречиво.

Били су мртви, али срећни.


Док снег тумара по залуталој шуми као Ивица и Марица.


Прсти се налазе са спољашње стране организма.


Оне нису све корисне, премда има и корисних и штетних птица.


Морали су да закољу цело јагње.

По сувом влажном лишћу...


Сва моја туговања и страх везана су за пут до школе, а радост и срећа за назад.


"Уозбиљи се, сине, сада улазиш у живот!" А ја већ осамнаест година у животу.


Ако дрво падне у шуми, а нико га није чуо, поставља се питање да ли оно уопште прави буку?


А зашто бог није створио себе?

Понекад си, животе, тужан, не живи ти се више.


Боље је и живети него не бити жив.


Живети, по мом мишљењу, је остварење највеће жеље свих нерођених.


Цвет жуто-зелене-плаво-црвене-љубичасто-беле боје.


Дуга пуна шарених боја.

Колико има птица, зечева, мишева, веверица и других живих људи у шуми.


Људи личе један на другог и по томе што су сви различити.


Можда је убијени у убици убио човека.


Једнога дана кад бескрај добије границе.


Сунце буди из зимског сна медведе, црве и друге опасне животиње.

Радно време сунца.


Сунце је бацало своје паралелне геометријске зраке.


У једном датом тренутку ударио ме по глави.


Немам удела у свом животу.


Око мене рај а ја у паклу.

И све у свему не бих моју главу са неким па чак ни са ким мењала за другу.


Пао је не верујући да је већ мртав.


Његов живот био је пун борби између самога себе.


И живео је све до своје крајње смрти.


Касније се монолог претворио у свађу.

Неки нису дошли на заседање, јер су наишли на непријатељску заседу.


Данас сваки човек у нашој земљи очекује са нестрпљењем 29. новембар јер се тога дана не ради два дана.


Вук Ст. Караџић морао је да се бори не само на перу већ и са полицијом.


Бора Станковић као да је имао на челу једну бору.


Алекса Шантић рекао је све од А до Ш.

Незадовољан ондашњом садашњицом.


Жалећи због своје ране смрти.


Нек ме срећа послужи па шта буде.


Кад је постао свестан свега, пао је у несвест.


Сата се не тиче колико је сати.

Kamp angažovanog i dokumentarnog filma

Mesto: Beograd , Srbija

Trajanje: 9-23.1.2012.

Opšte informacije:

Filmski festival Slobodna zona iz Beograda, u saradnji sa "Fade in" produkcijom iz Zagreba, organizovaće tokom 2012. godine Kamp angažovanog i dokumentarnog filma Slobodna zona junior, namenjenog srednjoškolkama i srednjoškolcima iz regije - Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Srbije. Prijave za učestvovanje se primaju do 15. novembra.

Kroz interkulturnu kreativnu razmenu polaznici će imati priliku da razviju scenarije za dokumentarni film uz pomoć profesionalaca iz sveta filma, a najbolji od polaznika će dobiti šansu da snimi svoje prvo filmsko ostvarenje.

Kamp, smeštaj, prevoz, cela edukacija, kao i produkcija pobedničkih filmova, je o trošku organizatora i potpuno je besplatan za polaznike.

Kamp je podeljen u dva segmenta. Prvi, dvonedeljni, održava se od 9. do 23. januara 2012. godine. Tokom prvog dela kampa, polaznici će imati priliku da steknu znanja i veštine u vezi sa pisanjem scenarija / dramaturgijom, strukturom filma, montažom, kamerom, zvukom kao i sa istorijatom i karakteristikama dokumentarnog filma, ali i da se susretnu sa rediteljima i producentima angažovanih dokumentarnih filmova.

Drugi, sedmodnevni, segment održaće se u vreme proletnjih praznika 2012.godine. Na drugom delu polaznici će raditi na formulaciji svojih ideja za filmske scenarije. Uz predavanja o peachingu, te vežbe u predstavljanju svojih ideja, pripremiće se za peaching pred žirijem sastavljenim od predstavnika najprestižnijih regionalnih producentskih kuća i medija, kao i potencijanih donatora. Članovi žirija izabraće tri najbolja scenarija, čiji će mladi autori dobiti priliku da snime svoje prve dokumentarne filmove.

Način konkurisanja: Svi zainteresovani treba uz svoju prijavu (osobne podatke, kontakt) na Fade In-ovu e-mail adresu da pošalju ukratko ideju za svoj film koju će razvijati na kampu: e-mail: fadein@fadein.hr ili koordinatorki Željki Kovačević na adresu minjamitra@gmail.com

fadein@fadein.hr

http://www.culturenet.hr

Rok za konkurisanje: 15.11.2011.

Нове књиге у библиотеци

"Илуминати и Сионски приорат", Масимо Интровиње. Аутор је познати стручњак за тајна друштва и нове религиозне покрете. У овој књизи читаоцима нуди истину о тајним друштвима Илуминати и Сионски приорат, откривајући бројне детаље о њиховој историји и противуречностима која их прате.

Занимљива комбинација жанрова: крими романа, хорор приче и научне фантастике - књига Џона Бранера "Дела времена".

Тврдоглавост је детективку Варшавски увалила у велике невоље. Кућа јој је предвиђена за рушење и она постаје подстанар у згради са бучним и застрашујуће празним ходницима. У подруму открива жену бескућника са троје деце, али пре него што успе да их спасе, они нестају. Још горе, постаје умешана у убиство... Роман Саре Паретски "Поглед кроз тунел".

"Вама је осамнаест година... ви морате имати љубавне снове, љубавне жеље. Можда су они такви да их се бојите. Не бојте се! Они су оно најбоље што имате!", из књиге "Срећан је ко уме да воли", немачког писца Хермана Хесеа.

Нов глас у жанру трилера свакако је онај писца Крејга Расела. У библиотеци школе можеш да погледаш његов роман "Крвави орао".

О агресивности, страховима, поремећајима понашања изазваним дрогама, о психосоматици... у књизи "Одабрана поглавља из психијатрије", проф. др Димитрије Миловановић.

Милан Андријевић, млади песник и студент друге године Права, трагично је погинуо 2001. у  дискотеци "Roof" у Скадарлији. Полицијски извештај гласи - несрећан случај, иако није извршен увиђај на лицу места. Прочитај његову књигу "Нешто као blues".