Ekipa Umreženih u poseti RTS-u 14.03.2013.

Ekipa koja ove godine radi na projektu Internesta pod nazivom "Umreženi" imala je jedinstvenu priliku da vidi kako i gde se prave naše najgledanije emisije. 

Odlazak u RTS je bio događaj za pamćenje. Dočekani smo na najlepši mogući način i sve što je tek sledilo je tu turu dodatno ulepšalo.

Naime, upoznali su nas sa prostorijama u kojima se događaju svakodnevne, ali vrlo bitne stvari za nas, gledaoce.

Zaposleni su omogućili da se osetimo kao da smo redovni tamo. Primila nas je urednica prvog dnevnika Milica Nedić, koja nas je uputila u sve detalje.

Videli smo režijsku i audio sobu. Pokazali su nam trake koje su korišćene od 70-ih do sad, bogate raznim naučnim emisijama i kvalitetnim serijama.

Objašnjeno nam je kako stvari iza kamera funkcionišu i kako je svaki deo ekipe podjednako bitan. Za kraj su nam pokazali prostoriju namenjenu za muzej, koji se nalazi blizu mesta gde je RTS bombardovan.

U toku bombardovanja, RTS je pretrpeo velike štete, kako ljudske tako i materijalne. Zbirka  se sastoji od starih podvodnih kamera do raznih monitora iz različitih perioda koji se nalaze u najboljem mogućem stanju.

Na samom kraju, poželeli su nam uspeh u našem projektu uz mnogobrojne savete i korisne informacije za naš dalji rad.

Naš tim se zahvaljuje Internestu na pruženoj mogućnosti da iskusimo ovako nešto, kao i Ekipi RTS-a na ukazanom gostoprimstvu.

Internest projektni tim XV beogradske gimnazije

Академија за уметност и консервацију, Саборна црква и црква Ружица

12. априла 2013. године, после часова и после исцрпљујућег  финала у хуманитарном фудбалском турниру, неколицина матураната 15. београдске гимназије, обишла је неке знаменитости СПЦ-а у организацији и пратњи професора Славише Костића и Зоране Матићевић.

Најпре смо посетили Саборну цркву, задужбину Обреновића, која је грађена по узору на Саборну цркву у Сремским Карловцима.

У Саборној Цркви данас се чувају мошти: Светог и праведног кнеза Стефана Штиљановића, део моштију Светог кнеза Лазара и честице моштију Светог Јована Шангајског и Санфранцисканског.

Скоро пола века у Саборној цркви чуване су и мошти Светог мученика кнеза Лазара косовског. У Саборну цркву мошти Светог кнеза Лазара пренете су из манастира Врдник, одакле су их Срби, бежећи испред усташког терора, заједно са моштима цара Уроша и кнеза Стефана, пренели у Београд.  Приликом прославе шестогодишњице Косовске битке,  1989. године,  мошти светог кнеза Лазара пренете су у манастир Раваницу,  где и данас почивају.  У Саборној цркви се чува део његових моштију у посебном кивоту.

Уз јужни вид цркве, уз саму припрату налази се гробница кнеза Милоша, који је  1860. године. сахрањен  у Саборној цркви. У гробници кнеза Милоша сахрањен је и његов син Михаило Обреновић ,  после убиства у Кошутњаку, 29. маја 1968. године. Надгробни споменик кнезу Михаилу, који се састоји од постоља, саркофага и бронзане статуе Светог арханђела Михаила, подигла је кнегиња Јулија. Гробнице Митрополита Михаила, Митрополита Инокентија и Патријарха Викентија налазе се уз северни зид, цркве преко пута гробнице кнеза Милоша и Михајла Обреновића. 

Гробница  патријарха Гаврила  налази се уз јужни зид припрате, десно од надгобног споменика кнеза Михајла.
Гробови Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића налазе се споља, у црквеној порти. Испред главног портала са леве стране је гроб Вука Караџића, а са десне стране Доситеја Обрадовића.

Следећа тачка посете је била  Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, основана 1993.године,  образовна институција која ради под окриљем наше помесне Цркве и као таква има посебну службу – да се бави пословима који су на корист Цркве, али и да унапређује савремену српску културу.

Тако, професори са студентима раде на свим пољима црквене уметности: Фрескопис,  Иконопис,  Мозаик и Обнова (консервација) икона. Студената ове академије има око двадесетак.

Након академије, која се практично налази на Косанчићевом венцу,  прошетали смо до Богородична црква Ружице, испод Зиндан-капије. У доба деспота Стефана Лазаревића постојала је стара црква истог имена, коју су Турци при освајању Београда 1521. године порушили.

Садашња црква била је у 18. веку барутни магацин, који је касније претворен у војну цркву. лустери ове цркве  окружени су чаурама метака и војним сабљама.

По народном предању,  сестре Ружица, Марица и Цвета на простору београдске тврђаве подигле по једну цркву које би служиле као њихове задужбине, и назвале су их својим именом.

Ово је  најстарија београдска црква.

                                                         Зорана Матићевић

ПРОФЕСИОНАЛНА ОРИЈЕНТАЦИЈА

Наставља се серија представљања високошколских установа у библиотеци школе, а у оквиру програма професионалне оријентације.

У среду 17. 4. 2013. у 13 часова гости у библиотеци биће представници АКАДЕМИЈЕ ЛЕПИХ УМЕТНОСТИ из Београда.

У четвртак 18. 4. 2013. у 13 часова гости у библиотеци биће представници са ACADEMIA DEL LUSSО из Милана.

Више информација о овим факултетима можете пронаћи на http://www.alu.edu.rs/ и http://www.accademiadellusso.rs/

Позивамо све заинтересоване ученике да присуствују овим презентацијама.

Култура говора

У оквиру пројекта ''Интернест'' гости наше школе били су професорка на Факултету драмских уметности госпођа Марина Марковић и главни одговорни уредник издавачке куће Clio господин Зоран Хамовић.

Тема сусрета била је говорна култура. Госпођа Марина је истакла да култура једног народа живи кроз његов језик; да без говора и невербалне комуникације нема ничега; да је жива реч спона међу људима и да културу говора треба заснивати на етичким вредностима.
Господин Хамовић је истакао да језик може да буде у функцији и разумевања и неразумевања, да може бити метафоричан, и да може утицати на изражавање како имиџа, тако и снаге индетитета.
У другом делу гостовања госпођа Марковић је са ученицима наше школе извела неколицину радионичарског типа вежби које су се односиле на дисање, глас и дикцију.

Подсетимо још једном да група ученика наше школе, која ће учествовати ускоро на Фестивалу креативности, а који се одржава у оквиру поменутог пројекта, медијски обрађује и проширује књигу ''Сами заједно'' Ш. Теркл, која је угледала светлост дана у оквиру куће Clio.
Госте су примили, и у радионицама заједно са ученицима учествовали, директор школе Божидар Зејак, Симонида Вукобрат, Тања Таубнер Гајић и Љиљана Петровић.

ОРИГАМИ

     Овога пута у библиотеци школе била је организована радионица за прављење оригамија. Оригами су руком прављени предмети од папира. Вештина је настала у Јапану и негује се од 8-ог века.
     Ученици су имали прилику да праве папирне лептире, цветове и ждралове. Прве кораке показала им је Данијела Грујић, иначе члан друштва љубитеља јапанске поп културе Сакурабана.

     "Поред радионица за израду оригамија, у клубу Сакурабана имате прилику да посећујете Манга радионицу Муген где учите да правите стрипове", казаоје председник клуба Бојан Вукадиновић.

     "У клубу имате и Манга библиотеку из које можете позајмљивати стрипове и књиге о Јапану. У току су интензивне припреме за манифестацију Јапанизам која ће се одржати  почетком јула и трајати неколико дана", рекао је Бојан и додао да све детаљније информације могу да се нађу на интернет адреси Клуба http://sakurabana.info/ или добити на телефон 064 899 60 72.
     Сјајна радна атмосфера у библиотеци, мноштво шарених папирних облика и велико: "Хоћемо ово опет!", заокружили су гостовање Данијеле и Бојана.  

А део онога што смо овде урадили изгледа овако:

Изложбу фотографија Валентине Чукић 4/3 "Цветни потпури", која је још увек траје у библиотеци, допунили смо и овим облицима и бојама.

      На Данијелиној фејсбук страни можете да видите невероватну разноликост форми, облика, идеја па и намене оригами предмета које сама креира http://www.facebook.com/danielamillefiori.unikati.
     Оригами радионице се одржавају сваког уторка од 19-21 у клубу Сакурабана у Поп Лукиној улици.
     Велико хвала Данијели и Бојану на гостовању!
     На крају, још нешто морамо да додамо - уколико сте направили папирног ждрала, имате две могућности: да направите још 999 истих како би вам се, по старом веровању Јапанаца, испунила жеља, или да га донесете у просторије Клуба како би се, до манифестације Јапанизам, скупило 1 000 њих. Свуда и увек ждрал је добродошао, тачније - његово значење као симбола. А пошто ждралови симболишу мир, поштовање, пријатељство, обликујмо их и шаљимо свуда по свету. Можемо их пустити и да лете, што да не!

XV гимназија на Раковичком карневалу

Наша гимназија је била на Првом интернационалном раковичком карневалу, који се одржао 7. 4. 2013. у Раковици. То је први карневал тог типа код нас. Екипу под називом "Нити љубави",  је чинило 18 ученица које су биле подељене у три групе:

Прву групу од њих 5 чиниле су девојке у (нашим рукама шивеним) туникама са византијским мотивима. Једна од њих, Катарина Живковић, је певала и својим гласом потпуно пленила публику, док су је остале пратиле полако испредајући црвене нити љубави. Песме које су одабране су презентовале нашу намеру да наступ осмислимо као спој традиционалног и модерног јер поштовања имамо и према једном и према другом. Катарина је, најпре, отпевала пар строфа дивне традиционалне песме "Густа ми магла паднала", а онда је на ред дошла, сјајно интерпретирана Ријанина песма.

Друга група од њих 10 девојака, је извела плесну тачку, на музику песме Џенифер Лопез. Сјајно отплесано, модерно и под карневалским маскама.

Целу ову карневалску гужву су искористиле девојке из групе "Умрежени" која се ове године, у оквиру пројекта "Интернест", посветила различитим аспектима друштвених мрежа. Током карневала, пролазницима су делиле папириће са различитим порукама о безбедној употреби интернета и саветима како да се умрежите а да се не упецате!!

Тим поводом, наша школа је гостовала и у Жикиној шареници, дан пред карневал - 6. 4. 2013.

Ево слика са оба догађаја:

XV gimnazija u žikinoj šarenici from Simonida Vukobrat

XV gimnazija na rakovičkom karnevalu from Simonida Vukobrat

Пројекат Ученичког парламента „Сачувајмо школу – уредимо школу“

Како је настао овај пројекат?

Пројекат је рођен безазлено и без најаве, схватили смо заправо, да смо дуго и мучно чекали све ове године. Најпре чекали да нам помогну да  школа добије кров над главом и да престане седење на киши. Чекали да нам надограде нови спрат и да добијемо учионицу  више за све паметне главе које су желеле да се школују у најтраженијој школи у овом крају. Па чекали да нам стигне бар нека опрема за пусте кабинете и голе зидове у учионица. Чекали новог директора. Чекали Годоа. Онда  смо схватили да смо предуго изоловани, да ћемо остати у пустињи и празнини, ако сами не смислимо и осмислимо.

Циљ нашег пројекта јесте да, обезбеђујући услове,  уреди школски  и лични простор ученика и наставника и створи подстицајну и креативну средину за рад.

Никола, Јован и Катарина смо ми. Покренули идеје и подигли на ноге нову обојену будућност. Убрзо се тим увећао. Александра,  Владимир, Јелена, Драгољуб, Аница, Никола, Сара,Јована, Миљана, Леа, Катарина...Подржали су нас наши учитељи, посебно професорке психологије Симонида,  професорка грађанског васпитања Љиљана, професорке ликовне културе Весна и Сања,  педагог и психолог Мирела и Милош, одељењске старешине,  наставници, библиотекарка Тања.  Најдража нам је била подршка великог броја наших другара из готово свих одељења у школи.Ученички парламент је у пуном саставу, импулс је створен.

Шта смо планирали?

Планирали смо више активности у више области деловања:

• o   Акција информисања ученика о плану рада Ученичког пројекта на овом пројекту у свим одељењским захедницама, путем разговора са ученицима, посетама часова и презентацијом целокупног садржаја
• o   Мотивисање ученика за укључивање у рад Парламента, за очување школске имовине и обезбеђивање материјала за индивидуални кутак сваке одељењске заједнице
• o   Набавка потребног материјала за реализацију пројекта, ангажовањем свих учесника о образовно васпитном процесу – од ученика па до родитеља и локалне средине
• o   Планско спровођење активности, активним учествовањем и радом
• 
  

Да буде јасније: намеравамо да средимо школско двориште, засадимо стабла дрвећа, поставимо канте за ђубре, направимо бетонске клупе. У унутрашњости школе окречићемо све учионице, од којих ће неке бити осликане ученичким радовима. Улазни ходник  такође ћемо окречити и осликати.Формирали смо унутрашњу контролу за одржање постојеће имовине и мотивисали ученике да се укључе у целокупну акцију. Учионице ћемо освежити  тамнијим засторима, едукативним паноима, правилима понашања, зидним сатовима, школским календарима и полицама за цвеће.У тоалетима је неопходно поставити камере, јер се поједини ученици не  придржавају свих правила понашања и не чувају имовину, као и у кабинетима информатике.У кабинетске просторије поставиће се завесе, како бисмо могли да се служимо овим просторијама.

С обзиром на скромну материјалну и новчану подлогу, планирали смо реализацију овог пројекта у етапама и складу са пристизањем средстава за његову реализацију. Тако најпре планирамо уређење 3 -4 учионице у марту месецу, потом повећање броја у сваком наредном месецу, све до потпуне реализације.  

 

Нисмо остали само на причи и речи. У суботу 30.3.  наставили смо интензивно наш рад на овом пројекту. Овај пут бацили смо се на велики  посао, организовали смо и успели окречити две учионице. Учионице смо одабрали тако што смо узели у обзир залагање и подршку  наших другара из 1/3, 1/5 и ½  нама и пројекту уређивања школе. Радили смо вредно и напорно, окречили смо две учионице, оплеменили их сликама, паноима, правилима понашања, школским календаром, тапетама и зидним сатовима. Припремили смо и полице за 10 учионица у школи, као и метеријал за кречење још две учионице у наредном периоду.

У акцији учествовали: Катарина  4/2, Јован  3/2, Јован 3/2, Јелена 2/5, Александра  3/7, Силвија, Маша, Милош и Владимир 3/3, Милош  4/1, Милош   психолог, Мирела  педагог, Снежана Маринковић наставник биологије  и мајстор Брацо. Захваљујемо директору школе Божидару Зејаку што нас је подржао и дозволио да реализујемо акцију, као и особљу школе које нам је помогло да акцију спроведемо у суботу 30. 3. 2013.