Новости

среда, 1. октобар 2014.

Може ли учење о мозгу бити забавно?

Дајемо још мало материјала за проучавање онога чиме се бавимо ових дана на часовима психиологије.
Интерактивни приказ различитих зона мозга и њихових функција, као и приказ мозга особе која болује од Алцхајмеровог обољења, пружају занимљиву прилику да овај важан орган упознате на мало другачији начин. Слободно испробајте различите ефекте које пружа прелаз мишем преко различитих регија мозга. Кликни на слику да покренеш апликацију! Она ће се отворити у новом прозору.
 http://www.alz.org/brain_bosnian/


Фасцинантна је прича жене, неуропсихијатра, која се бавила истраживањем различитих регија мозга и њихових функција, а онда доживела шлог који јој је пружио готово невероватну могућност да оно чиме се бавила у теорији провери и у пракси, на сопственој кожи. Она стручно описује кроз шта је све прошла до момента опоравка, када су се функције мозга вратиле у нормалу.  Погледајте о томе видео који следи.

Следећа игрица са мишевима ће вас забавити и научити понешто о дејству различитих опијата на неуротрансмитере.  Испод игрице, у наставку  је превод појединих секвенци игре које имамо захваљујући труду ученика 2/3 одељења, Ане Арсенијевић и Филипа.. Честитамо им на квалитетном преводу! Кликни на слику да покренеш игрицу! Она ће се отворити у новом прозору.

Да, учење може бити забавно!



Утицај дроге на људско тело

Хероин
Пре него што хероин уђе у систем, инхибиторни неуро-трансмитери су активни у синапсама. Ови неуро-трансмитери спречавају ослобађање допамина.
Када природни опијати тела активирају рецепторе опијата, ослобађање инхибиторских неуро-трансмитера је искључено (заустављено). Без инхибитора, допамин се ослобађа.
Хероин опонаша природни опијат и везује се за рецепторе опијата, искључујући инхибиторе. Тада допамин може да напусти синапсу, проузрокујући тренутни осећај седације (поспаности) и доброг расположења.
Нерви са рецепторима опијата се налазе у деловима мозга који су задужени за пренос сигнала бола, реакције на стрес и емоционалних веза.
Опијати нашег тела су природни сузбијачи бола, ефективни кад задобијемо велике повреде. Због тога се морфијум, лек који је заснован на хероину, користи против болова.
Марихуана
Пре него што марихуана уђе у систем, инхибиторни неуро-трансмитери су активни у синапси. Ови неуро-трансмитери спречавају ослобађање допамина. Када је активиран уз помоћ телесног канабиноида (анандамид), перцептори канабиноида искључују ослобађање инхибиторних неуро-трансмитера. Без инхибитора допамин може да се ослободи.
ТХЦ, активна супстанца у марихуани, опонаша анандамид и везује се за канабиноидне рецепторе. Инхибиција је искључена и допамину је омогућен улаз у синапсу.
За анандамид је познато да учествује у уклањању непотребних краткотрајних сећања. Такође је одговоран за успоравање кретања, чинећи да се осећамо опуштено и смирено. За разлику од ТХЦ-а, анандамид се брзо разлаже у телу. То објашњава зашто анандамид узрокује природни осећај да је неко “high”.
Кокаин
Трансмитери допамина су задужени за уклањање молекула допамина из синаптичких пукотина (процепа), након што обаве свој посао.
Кокаин блокира ове транспорте, остављајући допамин заробљен у синаптичким пукотинама. И, као резултат, допамин се поново и поново спаја с рецепторима и превише стимулише ћелију.
Алкохол
Инхибиторни неуротансмитери, звани кратко ГАБА, су веома активни у мозгу и многим његовим путевима. Када се ГАБА повеже за свој рецептор, та ћелија се највероватније неће активирати. У међувремену у другом делу мозга, неуротрансмитер звани глутамат се понаша као мозгов трансмитер опште намене за узбуђење. Када алкохол доспе до мозга, доноси дупли седативни ударац. Прво, реагује са ГАБА рецепторима и онемогућава ћелију повезану са њим да реагује у потпуности. Друго, реагује са рецепторима глутамата и онемогућава узбуђивање ћелија. Алкохол специфично делује на делове мозга укључене у стварање меморије и одлука, као и контроле импулса.
Метамфетамин - Meth
Допамински транспортери су одговорни за отклањање допамина из мозга, али како је метамфетамин сличан допамину, та ћелија га га прима. Када уђу у ћелију, метамфетамин улази у канале допамина и избацује их напоље. Превише допамина који заврше у ћелији терају транспортерске ћелије да крену да раде обрнуто, тј. да избацују допамин у синапсе. Допамин који заврши у синаптичком расцепу постаје заробљен и због тога почиње да реагује на рецепторе изнова, стално стимулишући ћелију. Метамфетамин брзо ствара зависност јер утиче директно на "пут за награђивање" мозга, стварајући осећај задовољства.
Екстази
Екстази утиче на серотонинске транспортере у мозгу тако што је сличан серотонину и због тога га транспортер прима у ћелију. Уствари, већа је шанса да ће транспортер узети екстази него серотонин. Екстази мења серотонинске транспортере и тера их да раде свој постао обрнуто, тј. да избацују серотонин из ћелије. Тај серотонин остаје заробљен у синаптичком процепу, где изнова стимулише рецепторе и ћелије. Екстази утиче на серотониске путеву у мозгу одговорне за расположење, сан, осетљивост и апетит, као и на "наградни пут" у мозгу стварајући зависност.



Нема коментара:

Постави коментар