Трећи међународни конгрес “Дјеца
стубови свијета” у Сарајеву
Конгрес
у Сарајеву “Дјеца стубови свијета” којем смо присуствовале професорка социологије Милица Миленовић,
Милица Јевтић и ја, трајао је пет дана, од 5. до 9. септембра. Могу да тврдим
да је Сарајево један од најлепших градова на Балкану. Посета је била кратка али
довољна да се осети специфичан дух којим одише овај град као и невероватно
добар спој западноевропске и исламске, источњачке културе. Сам центар је
прелепо урађен и била сам одушевљена. Нарочито ми се допала Башчаршија у којој
сам се на трен осећала као да сам негде много даље на истоку. Много ми се свиђа
дух оријента. Људи су углавном врло љубазни и пријатни. Драго ми је што сам
успела да обиђем цело Сарајево и да пробам нешто што нисам раније, на пример
турски чај који служе у правим традиционалним чашицама, слаткише кадаиф,
туфахије и баклаве. Продавнице пуне накита, ношњи, кожних торби, новчаника и
осталих скупоцених ствари остављају ме без даха и једва сам одвојила поглед од
њих. У Башчаршији и безистану нема ствари коју не бих купила, а посебно ме
радују слатке ситнице, прелепе шаре и накит. Било је занимљиво навикавати се на
предео где су џамије најзаступљеније, слушати позиве на молитву и гледати људе
како се моле у свом светилишту. Кад се прође поред главне џамије у центру,
осећају се предивни оријентални мириси и невероватан мир и спокој. Поред обиласка овог феноменалног
града, присуствовале смо и састанцима у оквиру Конгреса. Имале смо прилику да
уђемо у Парламент Босне и Херцеговине и ту част да седимо на местима неких од
најважнијих званичника и посланика. Међународни конгрес “Дјеца стубови свијета” је био
врло занимљив и првенствено јако користан. Биле смо једине представнице Србије
и понели су се према нама тако, да сам се осећала као почасна гошћа. Велико је
задовољство представљати
своју државу. Упознала сам много добрих људи чистог срца и размишљања. Главна
организаторка пројекта, госпођа Фатима Хукић ме је заиста одушевила својим оптимизмом, искреним осмехом и добротом и
улила ми је још више храбрости да заиста могу да урадим све и променим све ако довољно и искрено то желим. Она толико воли децу и
толико има поверења у нас, сигурна је да ћемо променити свет на боље. Много сам
јој захвална на свему и знам да ћу дати све од себе да једног дана променим
нешто. На Конгресу смо обрађивали неколико тема, које су се углавном бавиле
етиком и борбом за човека у људском бићу. И оно што сам ја закључила након Конгреса,
тачније само још више учврстила своје ставове, је да смо сви ми људи са
једнаким правима на овом свету, небитно које расе, вере, народа, морамо да се
држимо заједно и слажемо колико год је то могуће јер само тако можемо постићи
нешто велико и ефектно. Не треба се стално освртати на прошлост, и у случају
наше две државе Србије и БИХ на сукобе у којима нисмо учествовали нити им присуствовали
а о њима млади знају само из прича и
помоћу медија. Ми, деца, нисмо ни криви ни дужни за оно што се догодило.
Тражење кривца неће ништа променити нити
помоћи, једино што треба је да прихватимо прошлост такву каква јесте и једнако
поштујемо све жртве. Ширимо мир и слогу. Ухватимо се, макар ми деца, за руке,
прво ми најближи из Србије и Босне, нема разлике међу нама све док се разумемо,
па после пригрлимо цео свет и заједно га променимо на време, на боље. Ако не ми, ако не одмах, ко ће, кад ће?
Посебно бих се захвалила директору
Јасмину Николовском и професорки Милици Миленовић што су ми омогућили да пођем
на ово путовање и присуствујем Конгресу, за мене све ово представља непроцењиво
и јединствено искуство и много ми значи. Сарајево сам много заволела и једва
чекам да га поново посетим. :)
Теодора
Њежић 3/3
Нема коментара:
Постави коментар