Гримасе по ваздуху-из ђачких писмених задатака

Занимљиви примери из писмених састава. Прикупио их је, иначе, један професор који је дуго година радио у Бањалуци, Младеновцу... Објавио их је у књизи која се зове "Гримасе по ваздуху". Предговор за њу написао је Владимир Булатовић Виб. Књигу можете да читате у библиотеци школе.




Можда би ми живот био занимљивији да се нисам родио.


Разговарају двојица мене.


Моја душа, то је сивило зоре пред свануће дана који неће сванути.


Кад бих био птица, пењао бих се на овце и са њих чупао вуну да би гнездо било што угодније.


Тишина ми проби уши.


Свако воли некога ко не воли њега.


Стојим и посматрам нешто што не могу никада видети.


Дете заплаче кад се роди можда зато да би почело да живи.


Након месец дана дошао је кући са операције. Извадили су му више од пола организма.


Пет хиљада тисућа.

Младе године провела је у најлепшем свом животу.


Па нека их нека раде кад немају другога посла.


Скоро су сви били крај радија и слушали резултат са земљотреса.


То је било дете које нема родитеља и не зна да ли их је уопште имао.


Погледом сам покушавала да откријем оно што мој пас лаје.

Вода човеку служи за изградњу организма а ракија напротив.


Ласта прави разне гримасе по ваздуху.


Али радом и делом може се свему стати ногом за врат.


У то време писала сам један дневник о мојој биографији у животу.


Узео сам пушку, напунио је оружјем.

Горе на истоку.


Скочих у реку да помогнем рибама.


Иако је било лето тресао сам се од страха.


А то би у нама пробудило заспалост и умрлост.


Љубав то је нешто теоретски неречиво.

Били су мртви, али срећни.


Док снег тумара по залуталој шуми као Ивица и Марица.


Прсти се налазе са спољашње стране организма.


Оне нису све корисне, премда има и корисних и штетних птица.


Морали су да закољу цело јагње.

По сувом влажном лишћу...


Сва моја туговања и страх везана су за пут до школе, а радост и срећа за назад.


"Уозбиљи се, сине, сада улазиш у живот!" А ја већ осамнаест година у животу.


Ако дрво падне у шуми, а нико га није чуо, поставља се питање да ли оно уопште прави буку?


А зашто бог није створио себе?

Понекад си, животе, тужан, не живи ти се више.


Боље је и живети него не бити жив.


Живети, по мом мишљењу, је остварење највеће жеље свих нерођених.


Цвет жуто-зелене-плаво-црвене-љубичасто-беле боје.


Дуга пуна шарених боја.

Колико има птица, зечева, мишева, веверица и других живих људи у шуми.


Људи личе један на другог и по томе што су сви различити.


Можда је убијени у убици убио човека.


Једнога дана кад бескрај добије границе.


Сунце буди из зимског сна медведе, црве и друге опасне животиње.

Радно време сунца.


Сунце је бацало своје паралелне геометријске зраке.


У једном датом тренутку ударио ме по глави.


Немам удела у свом животу.


Око мене рај а ја у паклу.

И све у свему не бих моју главу са неким па чак ни са ким мењала за другу.


Пао је не верујући да је већ мртав.


Његов живот био је пун борби између самога себе.


И живео је све до своје крајње смрти.


Касније се монолог претворио у свађу.

Неки нису дошли на заседање, јер су наишли на непријатељску заседу.


Данас сваки човек у нашој земљи очекује са нестрпљењем 29. новембар јер се тога дана не ради два дана.


Вук Ст. Караџић морао је да се бори не само на перу већ и са полицијом.


Бора Станковић као да је имао на челу једну бору.


Алекса Шантић рекао је све од А до Ш.

Незадовољан ондашњом садашњицом.


Жалећи због своје ране смрти.


Нек ме срећа послужи па шта буде.


Кад је постао свестан свега, пао је у несвест.


Сата се не тиче колико је сати.