Новости

уторак, 5. мај 2015.

Ја сам банана, ти си банана




Желимо искрено да вам пренесемо наш доживљај Хемијског факултета, који се, као што можда већ знате, налази код Студентског трга, преко пута Коларца, тако рећи у центру нашег лепог града.
У циљу што искренијег описивања нашег доживљаја и радионица којима смо присуствовале, треба на почетку напоменути да смо ми друштвено – језички смер. Тако да можете претпоставити да нам Хемијски факултет није био ни међу првих пет факултета које бисмо уписале, па смо зато крајње скептично прихватиле позив наше професорке да дођемо и погледамо радионицу: Од пепела до сапуна, која нам и није звучала претерано интересантно. Али, није на одмет погледати што више факултета и можда променити мишљење, зар не?
Тако смо се и ми окупиле и кренуле на по нашем мишљењу досадно путовање које ће постати права авантура.
Професорка је била насмејана и раздрагана, док нас је водила кроз ходнике факултета, који су особи са стране деловали као један лавиринт. Стигле смо на нашу прву и како смо тада мислиле једину радионицу коју ћемо посетити.
Примиле су нас љубазне девојке, којима није било тешко да одговоре на хиљаду наших питања која нису била везана за сапуне, које ћемо правити.
Тако смо добиле одговор и на питање:
Шта карактерише једног хемичара?
А, то је пре свега упорност, стрпљење и љубав према ономе што радите.
Како је радионица започињала нас четри подељене смо у две групе, да не спомињем да нас је срећа све време пратила, па смо без претераног гурања виделе све што смо могле и била нам је посвећена невероватна пажња.
Једна група правила је течни, а друга чврсти сапун. Баш на овој радионици упознале смо и новог друга, дечка који је, из огромне љубави према хемији, дошао сам чак из Крушевца, убрзо он је постао део наше мале групице. Научиле смо доста о хемијским процесима, али смо на овој радионици највише научиле о стрпљењу. Константно мешање на одређеној температури, алкохол и маст плус база, и сапун је био готов.
Све је брзо било готово, али нама се сада већ није враћало кући.
Схватиле смо мото факултета – Разјасни нејасно, заволећеш јасно!
Некако смо се полако примицале хемији и њеним чарима.
Неспремне да одустанемо, с професорком смо кренуле да тражимо нове радионице, и ако се за њих нисмо пријавиле. Наш нови члан ишао је наравно с нама.
Тако смо дошли и до радионице чији нас је назив одмах заинтересовао – Људи и банане, сличности и разлике.
Тамо смо такође имали леп пријем, а студентима није сметало што смо дошли ненајављено. Циљ ове радионице је био издвојити ДНК из банана. Најшокантније откриће које смо тада  чуле било је да ДНК банане има 50 % сличности с људским ДНК! Живот је добио смисао. Па, забога, ми смо пола банане! После таквог сазнања нисмо баш пуно слушале, али  нам се још мање враћало у досадан живот без хемије.
Следећа радионица на коју смо „упали“ , била је радионица о Шерлоку Холмсу. Највећи детектив, којег је створио писац Артур Конан Дојл, али поред тога што је детектив, он је и изузетан хемичар. А, ми смо на један дан добиле прилику да будемо Шерлок.
Добиле смо случајеве, које је требало истражити. Тако смо упоређивале отиске и откривале невидљиво мастило.
Но, као што мађионичар не одаје трикове, ни ја вам нећу рећи какве су обрте наши случајеви имали.
Е, сад, нам је било сасвим јасно, да смо потпуно заволеле хемију. Свет нам је обрнут за триста шездесет степени наглавачке!
Хемијски нам је дефинитивно заузео значајно место на горепоменутој листи. Али то није било све што је спремио за нас.
Виделе смо и баште прелазних метала, кристализована срца, хемијски музеј, фантастичне кристалне решетке и различите хемијске инструменте. Тако очаране дивним баштама и просто магичним кристалима, чуле смо и хемијску страну живота.
Откривање фалсификованих слика, тајна енергетских пића и електричне цигаре. Све је добило нови смисао.
Зато је осмех с нашег лица скинула чињеница да је том путовању дошао крај. Нашу посету завршиле смо у музеју Хемијског факултета, где смо међу многим стварима виделе и први дигитрон. Професорка нас је кроз све провела са страшћу у очима, и било нам је заиста криво што је друга година наша последња година хемије. Утеха је то што је профеорка обећала да ће нас повести и следеће године! Овом приликом, профеорка да знате да вас држимо за реч!
Сада, још један мали део за оне који планирају да упишу Хемијски факултет. Наиме, он има много смерова који су интересантни и имају примену у свакодневном животу, то су: Основне академске студије ( трају четири године) – које садрже следеће смерове: општу хемију, биохемију и хемију животне средине; Наравно ту су и интегрисане академске студије (пет година); Мастер академске студије (још годину дана после основних) и докторске академске студије (још три године после основних).
Погледајте и слике, срећно при избору факултета, знате који дефинитивно треба узети у обзир!

Ћосић Викторија 2/1


Нема коментара:

Постави коментар